QvaR - The One And Only

Glava , pismo , sve se vrti ,
od rođenja pa do smrti !
Još od kad si malo dete ,
oko tebe slike lete .

Onda kad smo klinci bili ,
od matorih sve smo krili .
Prva pljuga , izostanci ,
glumili smo da smo stranci .

Onda ljubav , a s' njom sreća ,
misliš nikad neće veča .
Voliš , ljubiš , srce daješ ,
ali se na kraju kaješ .

Prođu dani , srce stari ,
od života sve smo dali .
Svu tu ljubav , sva ta jutra ,
i na kraju nema sutra .

Zato danas , dok si mlad ,
živi život , odmah , sad .
Ljubi , voli , nežan budi ,
i nikome ti ne sudi .

Vozimo se kroz noć tamnu ,

iza nas trag se beli ,

oko nas sve se trese ,

jer u peglu mi smo seli .

Malo mesta pa se svijam ,

i uz sebe noge grčim ,

držim vrata da ne spadnu ,

i sa njome ja se mučim .

Sad po putu ona pleše ,

levo , desno , gore , dole .

Šta ću ako sada stane ,

teške muke mene more .

Rikverc , prva , druga , treća ,

menjač krči , motor dimi ,

ispred sebe točak vidim ,

joj ako me pandur snimi !

Crveno mi izbi oči ,

lampica za ulje sija ,

moram stati da odmori ,

pa da opet krenem i ja .

Jednog dana kad stignemo ,

tamo gde smo na put pošli ,

opet čuću iste reči .

Pa zar ''peglom'' vi ste došli ?

I po starom običaju ,

potvrdiću ja to , mada ,

malo troši , sporo ide .

Ali stignem ja kad tada .

Ležao je dečak jedan ,

na glas je uzdisao ,

na klupici , ispod breze ,

a nad njime mrak je pao ,

Gladna usta , prazne ruke ,

ostavljen od svih je bio .

Malo parče hleba belog ,

u ritama on je krio .

Sjajna zvezda tada pade ,

s' načičkanog neba vedrog .

I suzica nežno skliznu ,

iz tog oka plavog jedrog .

Poželeo tad je želju .

Oca treznog , majku živu .

Uzdahnuo i prokleo ,

tu užasnu sudbu sivu .

Tad je gladan zagrizao ,

tu koricu hleba belog .

I ugled'o pokraj sebe ,

na betonu vrapca smelog .

Bez obzira na glad jaku ,

i hladnoću što ga trese .

Sažali se i pruži mu ,

mrvu hleba da ponese .

I uz osmeh , punog srca ,

izgovori reči teške .

'' U životu mnogi greše ,

al' ti nemoj pravit greške .''

Sa 13. svojih leta .

nije hteo da se preda ,

nisu njega tad omeli ,

niti tuga , niti beda .

Propatio on je mnogo ,

al' je jak i hrabar bio .

U mladosti od mnogih se ,

strašnih stvari on sakrio .

Nije krao , nije pio ,

niti skupe snove snio .

Uspeo je u životu ,

doživeo svoju stotu :

Doživeo da ugleda ,

unučiće kraj dvoseda .

Da po kosi on ih mazi ,]

da ne padnu da ih pazi .

U fotelju , kraj kamina ,

spustio je kosti stare .

Na prozoru tad ugleda ,

malog vrapca , oči male .

I seti se onog trena ,

kad mu malu mrvu spusti .

Osmehnu se , suza skliznu ,

i on dušu svoju pusti .

Ostale su samo senke ,

što ih tama noći gasi ,

ostale su samo senke ,

samo senke i uzdasi .

Ostale su samo senke ,

boraca u tihoj noći ,

uzdasi plač i tuga ,

znali su da neće doći .

Znali su da ostaju ,

Do poslednjeg da se bore ,

Znali su al' su krili ,

Teške muke što ih more .

ONDA PUCANJ , pa tišina ,

u sekundu život stane ,

vrisak , urlik i tegobe ,

i na KRAJU sve prestane.

Na hiljade je života ,

što nestaše u prašini ,

na hiljade ostavljenih ,

da jecaju u praznini .

Svi su oni verovali ,

u zagljaj onaj znani ,

zagljaj od kog' ti se ,

srećom telo obeznani .

Od te želje osta senka ,

što je tama noći gasi ,

ostala je samo senka ,

samo senka i uzdasi .